Archive | December, 2016

Novosrpski – da li moderni žargon menja gramatiku

9 Dec

keep-calm-and-lajk-ser-suskrajb

Vrhčina je priča, šerovaću tekst, isto je što i: dobra je priča, podeliću tekst na društvenim mrežama. Može i jedno i drugo. Upravo sa te naučne strane, mladi doktorandi i master profesori srpskog jezika, zajedno sa svojom profesorkom Vesnom Lompar sa Filološkog fakulteta u Beogradu, analizirali su koje to inovacije mladi uvode u srpski jezik. Analiziran je govor na društvenim mrežama, koji ne trpi veliko pisanije, pa je prva karakteristika ta da su mladi ekonomični sa rečima.

– Po analogiji sa izrazom “mozga bez” vidimo da imenice stupaju u čudnovate konstrukcije po modelu imenica plus predlog bez. Uz pomoć ove konstrukcije izraz se eliptira, skraćuje, pa imamo nove primere: “odgovora bez”, “blama bez”, “fotošopa bez”, “filtera bez”, “gramatike bez”… “Izlaziš večeras? Kinte bez.” Isto je, samo kraće kao i – “ne izlazim, jer nemam dovoljno novca” – objašnjava Tamara Ležaić prvi primer ekonomičnosti u govoru mladih.

Ona navodi i konstrukciju kada su dva predloga ispred imenice. “Kupila sam čokoladicu za posle klope”, mnogo je kraće nego – “čokoladicu koju ću pojesti posle klope”. Isto je i sa: “za kod kuće”, “za u busu”, “za pred ispit”, “za nakon diplomiranja” – kaže Tamara Ležaić.


Anglicizmi

Staru boljku našeg jezika, sve veći nalet anglicizama, tj. reči iz engleskog jezika, sada je nemoguće zaustaviti upravo zbog društvenih mreža i onoga što se na njima dešava. I tu se srpski prilagodio, ali i ostao svoj. Milica Đuričić daje primer:

– Naspram glagola “hajdovati” i “mjutovati” imamo jedan domaći glagol “sakriti”. Međutim, ako sam nekoga sakrila, informacija nije dovoljno precizna, jer sam to mogla učiniti na Fejsbuku, Tviteru. Ali ako sam ga mjutovala, moj sagovornik zna da se to moglo desiti samo na Tviteru. S druge strane, na Tviteru mogu folovati neku osobu, odnosno mogu je pratiti. Ali ako želim da naglasim da sam upravo počela sa praćenjem te osobe, moraću da upotrebim glagol sa domaćom osnovom, jer mi on pruža mogućnost vidskog preciziranja, odnosno svršenu varijantu – “zapratiti”. I dok se “lajkovati”, kao engleski glagol koji znači sviđati prilagodio, neki srpski glagoli na mrežama su dobili novu upotrebu. “Iskočiti nekome na Fejsbuku”, ima značenje “obratiti se nekome privatnom porukom” – objašnjava profesorka.

Kad se neko zaprati, mora se posle u komunikaciji i očarati, a tu su onda pridevi. Milica Božić kaže da je cilj govornika mlađih generacija da se izrekne kvantitativno mali broj reči, ali da se da bogati opis nekog predmeta, osobe, pojave. I ovde, malo engleskog i mnogo više kreativnog srpskog jezika.

– Prvobitno nepromenljivi pridevi stranog porekla, na primer engleski kul dobio je srpsku komparaciju kul-kuliji-najkuliji ili kul-kulji-najkulji, fensi-fensiji-najfensiji. U jeziku mladih, za iskazivanje osobine koriste se i prevedenice sa engleskog, kakva je, na primer, vrh (prema engleskom top). “Šteta što je propustio vrh film”. U upotrebi je i konstrukcija sa udvajanjem: “Doček Nove je bio vrh vrhova!” Izrazitu ekspresivnost prepoznajemo u kombinaciji sa pridevom istog korena: “Vrhunski vrh svih vrhunskih vrhova”, i to da bi se izrazilo oduševljenje, da bi onaj ko se oglašava na internetu bio duhovit i dopadljiv koristi ovakve oneobičene izraze – objašnjava Milica Božić.


Nova gramatika

Ona primećuje i naročitu upotrebu prefiksa “pre” sa pridevima i sa imenicama presavršen, prekul, prelepotica, prepametnica, predivnost, prelepota.

Upravo takva jedna jezička predivnoća su i novi oblici glagola. Nenad Krcić primetio je kako mladi prave novu gramatiku. Povratni glagol “šaliti se” mladi ponekad koriste u prelaznoj formi – “Šalim te”, “Šališ me?”, bez povratne rečce “se”. Zanimljiv je, s gramatičke strane, čest žargonski glagol “izdominirati”, koji se javlja i sa dopunom u akuzativu: “Nole izdominirao Mareja”, ali i bez nje: “Izdominirao si!”

I sad se postavlja pitanje da li je to sve pravilno?

– Ukoliko primetimo da mladi ovim jezičkim novinama nalaze tačno mesto, svrhu i opravdanost u sistemu kojim se koriste – možemo s pravom zaključiti da je i ovaj jezik mladih savršeno pravilan. A da li će od ovih novina nastati nešto što će se moći nazvati “novosrpskim” ili što će dovesti do toga da se sve pre njega nazove “starosrpskim” – pokazaće istorija – smatra Milica Đuričić.

Njen kolega Krcić dodaje:

– Mladi imaju svoju gramatiku, jezička pravila po kojima se njihov jezik razlikuje od jezika odraslih. Stoga, nije moguće meriti “pravilnost” ili “kvalitet” tog jezika van komunikacijskog čina u kome ne učestvuju oni sami. Jedna od osnovnih osobina jezika jeste to da se on menja i razvija – žargon mladih i brže od ostalih slojeva jezika. Promene koje beležimo sada uopšte se ne moraju zadržati niti imati uticaja na dalji razvoj našeg jezika. To treba razumeti kao variranje jezika na generacijskoj skali, jedan varijetet srpskog koji pripada mladima, a ne kao “kvarenje” nečeg “našeg”. To su uobičajeni jezički procesi – kaže Nenad Krcić.


Jezička starina u modi

– Zanimljiva je pojava da se u jeziku omladine pri promeni imenica po padežima uočavaju i ostaci jezičke starine. Naime, u vokativ imenica muškog roda dolazi do menjanja nastavka prema starijim oblicima. Tako mladi kada dozivaju jedni druge iz šale za ime Miloš kažu Milošu, a ne Miloše ili za ime Vladimir kažu Vladimiru umesto Vladimire. Takođe je česta i obrnuta, novonastala zamena: umesto nastavka -u imamo nastavak -e: šmekere, frajere, šećere, Krciće – kaže Tamara Ležaić.

Poslednjepomenuti Nenad Krcić dodaje da je mladima naročito interesantan arhaični krnji perfekat došô, pošô, propô.

– Društvene mreže utiču i na širenje određenog tipa humora, a time i jezičkih novotarija. Interesantne su s gramatičke strane mladalačke šale sa krnjim perfektom glagola propasti u muškom rodu (sa sažimanjem samoglasnika) ne samo uz muška već i uz ženska imena: Nole propô, Kasandra propô, Madona propô i sl. Dakle, jasno je da se u jeziku mladih i gramatičke kategorije menjaju – zaključuje Krcić.


Frustrirani puritanci

A da li jezičke puritance takav govor frustrira ili i oni moraju da “ispoštuju” promene?

– Možemo pretpostaviti da im ovakav govor smeta, jer im je to u “opisu posla”. A da li moraju ispoštovati promene – zavisi s kime i o čemu (žele da) razgovaraju bez prevodioca. Kad mladi izdominiraju, puristi će svakako biti u problemu – kaže Milica Đuričić.

izvor: blic.rs